- Обавештење
- Најновији број
- Нова серија
- Стара серија
- Вредновање часописа
- Уредништво
- За сараднике
- Продајна места
Новости:
Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија
Пријава на e-mail листу (?)
Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије Мидић
Уводна реч
Време у коме живимо по много чему је преломно за живот нашег народа. Крупне промене се дешавају у многим сегментима његовог живота. Те промене свакако се не дешавају саме по себи. Инициране су конкретним личностима и одређеним догађајима. Јер, историја је грађевина у коју се уграђују многи елементи. И сви они зависе један од другог, ма колико се на први поглед чинили различити, на тај начин што сваки животни израз представља предуслов за истинско постојање другог и живота у целини. Међутим, темељи који се постављају тој грађевини, а то су они догађаји који се у једном историјском тренутку сматрају пресудним за живот, битно утичу како на њен изглед тако и на њену каквоћу. Тако и оно што се данас дешава представља темељ за будући живот. Зато наш данашњи начин живота треба да буде управо онакав какав желимо да нам буде у будућности. Због тога Црква, и то конкретно Православна Црква треба да је у темељу живота, јер она се једино нада вечном животу свега што је створено, у васкрсењу свих људи и преображењу целог света, што и својим садашњим животом показује.
Стога сматрамо да је брига за очување истинске православне вере Цркве као и њена правилна презентација свету, у данашњем времену крупних историјских превирања, од пресудног значаја, али не само за живот нашег народа и уопште за све православне народе, већ и света у целини. Јер проблеми које је нагомилала савремена цивилизација, а која је најмање утемељена на православљу, иако су њени корени у Европи у којој постоје и православни народи, тешко да се могу решити ако не и никако, без православног преображаја живота.
Међутим, то очување и пројављивање праве вере не треба схватити као слепо држање и понављање ранијих дефиниција, јер вера и није у дефиницијама и слепом држању и преписивању онога што су писали Свети Оци у прошлости. Вера је живот који се не може поделити на прошли, садашњи и будући; он је увек садашњи, али у Цркви тај живот у садашњости спаја и прошли и будући. У томе и јесте његова Црквеност, али и нада на вечни живот. Јер смрти неће више бити управо онда када нестане подела времена на прошлост, садашњост и будућност и кад то једно буде. Међутим, основни проблем данашњег живота, а самим тим и Православног Црквеног живота је управо у његовој подељености, тј. разједињености и поларизацији у свим сегментима. Једни су присталице да се Црквени живот врати у прошлост, тј. за конзерватизам, док су други за савременост Цркве подразумевајући ту модерни начин живота. Други опет под православљем подразумевају индивидуални начин живота. И једнима и другима недостаје управо дух православља који је живот у прошлости чинио савременим, и који и садашњи савремени може учинити да буде у нераскидивој вези са оним у прошлости и будућности. То је, речено терминологијом о. Г. Флорофског, „светоотачка синтеза“ која нам данас и тек како недостаје. А ту синтезу твори СВЕТА ЛИТУРГИЈА, која будући да своје корене има у будућем Царству Божијем, треба да буде и утока и једини извор нашег историјског живљења. У њој се светотајинским присуством будућег искупљује и спашава прошло и садашње у садашњости, тј. сад и овде у конкретном историјском тренутку. Православна Литургија, ако ће утемељити и сав наш остали живот који се одвија изван Литургије, једина је у стању да покаже да овај наш смртни и грехом прожет живот ипак има наде на спасење, јер ће он управо на тај начин пројављивати и своје покајање које је апсолутно потребно за вечни живот света. Јер покајање у Цркви значи променити свој однос према Богу, другом човеку и свету, и од њих као теорије и ствари учинити да за нас постану живе личности, то уствари што и јесу.
Зато овај часопис „САБОРНОСТ“, који се појавио као наставак старијег прекинутог „Браничевског весника“ (1941), има управо за циљ да свет уведе у Литургију. Да допринесе да свет постане један велики сабор у Цркви и око Цркве у коме за све има места. Због тога молимо све Вас читаоце да сарадњом допринесете да се сачувају ти наши сабори сабирајући се пре свега у њима у Цркви и око Цркве, а затим сабирајући их и у овај часопис кроз описе и дописе као искуство радости и наде у вечни живот. Нека се САБОРНОСТ свих нас изражава кроз САБОРНОСТ.