RSS Новости:

Часопис „Саборност“ уврштен у категорију водећих часописа националног значаја: М51
Промоција Сабраних дела о. Г. Флоровског на Сајму књига 2018.
Протођакон доц. др Златко Матић одржао предавања на МДУ „Ломоносов“ и на НИУ БелГУ.
Прва промоција Сабраних дела о. Георгија Флоровског на српском језику
Одржан научни богословски скуп у оквиру прославе 200 година освећења манастирске цркве манастира Покајница
Десето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2018.
Изашла из штампе осма свеска часописа „Браничевски весник“ (2017)
Организовање међународне научне конференције
Представљање нашег издања на Филозофском факултету у Београду
Промоција зборника „Религија у савременом друштву“, Пожаревац, 2018.

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Часопис „Саборност“ 1-4/V, 1999

Додатак

Сећање на владику Хризостома

Дана 24. септембра 1999. године, навршило се десет година од упокојења у Господу, Епископа браничевског Хризостома (Војиновића), свакако једног од најзначајнијих епископа Српске православне Цркве у периоду после II светског рата.

Епископ Хризостом, пре монашења Љубисав, родио се 15/2. јуна 1911. године у селу Салаковцу код Пожаревца, у породици честитих српских ратара, оца Добросава и мајке Вукосаве. Основну школу завршава у Великом Црнићу, а нижу гимназију у Пожаревцу. Након тога се уписује у Богословију Св. Саве у Сремским Карловцима, а по завршетку исте започиње своје студије на Богословском факултету у Београду 1930. године. Те исте године постаје и искушеник манастира Раванице. По завршетку војног рока, године 1935, а по благослову Епископа браничевског Венијамина, архимандрит др Јустин Поповић монаши га у малу схиму на Велики четвртак у манастиру Раваници и тада добија име Хризостом. Првог дана Васкрса бива рукоположен у чин јерођакона у Саборној цркви у Пожаревцу, а већ сутрадан 29/16 априла, у пожаревачкој цркви Св. Николе, у чин јеромонаха. Као сабрат манастира Раванице опслужује сењско-рудничку парохију, а затим, залагањем Владике Николаја (Велимировића), бива постављен за суплента Богословије Св. Саве у Сремских Карловцима, а затим и за чиновника у канцеларији Светог архијерејског синода. Већ тада почиње да пише и објављује у „Православљу“ и „Мисионару“. Године 1939. одлази на постдипломске студије у Париз, да би се с почетком рата вратио у земљу. Већи део ратних година проводи у манастиру Каленић, где и преводи „Невидљиву борбу“ од Никодима Агиорита на српски језик. По завршетку рата ступа на дужност духовника цркве Ружице у Београду, а те исте године митрополит Јосиф га рукопрозводи у чин протосинђела. Године 1946. Свети архијерејски синод објављује „Мисли“ Блеза Паскала које је превео јеромонах Хризостом.

Следеће, 1947. године, бива изабран за викарног Епископа моравичког и хиротонисан у Саборној цркви у Београду 15/2. јуна, на дан када је и рођен. Свети архијерејски синод га 1951. године бира за Епископа будимског, али због тадашњих политичких прилика није уопште устоличен у трон епископа будимских. По смрти Епископа браничевског Венијамина 1952.године, бива изабран за Епископа браничевског, а 15/2. јуна (на свој 41 рођендан) у Саборној цркви у Пожаревцу устоличен је као IV по реду епископ обновљене Епархије браничевске. Стање које је затекао у епархији је, по много чему, било тешко. Но, уздајући се у Божју помоћ, он полако креће у обнову Епархије и црквеног живота у њој. Посећује многе цркве у Епархији, обилази манастире, увек беседи, много пише и труди се да узнапреди поверени му „виноград Господњи“.

Године 1958. постаје уредник „Православног мисионара“, кога уређује читавих 25 година. Захваљујући његовом неуморном раду, овај лист убрзо постаје најтиражнији лист Српске православне цркве. Био је учесник многих званичних делегација наше Цркве, много је путовао, а о свом путовању по Светој Земљи 1959. године, оставио је предиван запис који је објављен у његовој књизи „Тихи глас“. Његовом заслугом штампан је Јеванђелистар на српском језику „Празнична и недељна јеванђеља“ који је још увек у богослужбеној употреби у нашој Цркви. Један део својих многобројних беседа и проповеди, објавио је у књизи под насловом „Тихи глас“ 1986. године. Та његова збирка беседа постала је антологијско дело црквеног беседништва у овом веку код нас Срба. Многе његове беседе, писма, чланци, расејани су по многим црквеним часописима и чекају млађа покољења да их прикупе и објаве. Треба рећи и то да је Владика Хризостом учествовао у уређивању великог низа патријаршијских књига, брошура и других издања. Његовим трудом и залагањем објављен је такође и Шематизам епархије браничевске (I издање 1961. год; II издање 1972. год).

Такође, његовим залагањем мошти Св. Великомученика кнеза Лазара враћене су у његову задужбину манастир Раваницу.

Уснуо је у Господу, после дуге и теже болести, 24.септембра 1989.године, а сахрањен је, по сопственој жељи, у порти, са јужне стране Саборне цркве Св. архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу, 26/13. септембра, уз присуство великог броја епископа, свештеника, монаха, монахиња и верног народа Епархије браничевске.

У овом броју нашег часописа објављујемо један писани запис пок. Владике Хризостома, који смо пронашли у архиви Епископије, и за кога претпостављамо да до сада није објављен.

У блаженом уснућу, вечни покој подај Господе, уснулом слузи твоме, епископу Хризостому, и учини му вечан помен!