RSS Новости:

Изашао из штампе зборник огледа из упоредног богословља: „Да не буде раздора у Телу“
Најновији број часописа „Саборност“ XII (2018)
Зборник „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“
Предавање протођакона доц. др Предрага Петровића „Изазов богословског исказа у Верској настави“
Часопис „Саборност“ уврштен у категорију водећих часописа националног значаја: М51
Промоција Сабраних дела о. Г. Флоровског на Сајму књига 2018.
Протођакон доц. др Златко Матић одржао предавања на МДУ „Ломоносов“ и на НИУ БелГУ.
Прва промоција Сабраних дела о. Георгија Флоровског на српском језику
Одржан научни богословски скуп у оквиру прославе 200 година освећења манастирске цркве манастира Покајница
Десето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2018.

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Часопис „Саборност“ 1-4/X, 2004

Славица Јовановић

Светосавска беседа

Божјим промислом и његовом вишњом милошћу Свети Сава је рођен међу Србима да буде икона њихове славе и страдања. Можда због грехова наших, а можда због чудесног дара да земаљска замењујемо небеским царствима и кроз мартиријум стижемо до престола и успења. Народ подвижника и мученика, али и силника, демонских невољника и огњевитих витезова, Свети Сава је привео правди и истини за стрпљиво и смирено урастање у тело Христово које је Црква. Изједначивши православље са светосављем, створио је образац колективног опстанка, националног идентитета и дубоко продро у ментални склоп нашег народа.

Путоводитељица Савиног живота била је вера, вера Христу распетоме и васкрсломе. Таштину световног живота и земни сјај немањићких скерлетних одора заменио је високим атоским горама. Заједно са јеленима имао је небо и шуму уместо божјег храма, гледао у души насликаног Господа, и бос, попут првих апостола, ишао по литицама до слатких извора. Жеђ му је била неутољива, кињио је своје трошно тело постом и аскетским подвизима, а снажио дух страсним молитвама. У заносу, победивши себе, са потајном и све јачом жудњом зидао је у срцу Хиландар, да у њему заједно са оцем, Св. Симеоном, проведе последње године живота.

Иако монах, Сава је више био човек акције него контемплације. Из љубави, преданог служења народу, Сава је и цркву, њену организацију и деловање усмерио према потребама народа и државе. Савина црква стопила се са правоверним Србима и из њихових расних особина црпила своју снагу. Хранила је српство у доба потиштености, одржавала његову свест у данима голготе, ширила идеју о светој евхаристијској заједници, и кроз векове одржала и спасла наш народ.

Према ономе каква вам је душа, такво је и ваше тражење. А Сава је тражио Бога, схвативши да он иде у сусрет ономе ко га иште љубављу и због љубави, а крије се од онога ко га само разумом тражи. У простоти свога срца достигао је блаженство, највиши степен атараксичног мира оних који при свем сазнању огромних човекових способности, остварења и могућности осећају и доживљавају себе сиромашнима и ништавнима без Бога, Христа и Духа Светога.

Гладан књига, а не вина и девојака, Сава је у Светој гори започео и свој књижевни рад, а то су били канони, типици, преводи, биографије, повеље, па и поезија. Међутим, био је много популарнији као јунак хагиографија, него као њихов писац, јер му је живот био пун романсијерске лепоте и драматике.

Његов херувимски лик још увек причешћује и крштава са фресака наших белих и црвених манастира. Као градитељ и ктитор стизао је свуда, учио и мирио завађене и био наш највећи апологет хришћанства.

Након смрти почиње опсесивно обожавање Светог Саве међу Србима и стварање његовог култа, легенде. Свети Сава нам открива своју нежну, трепераву и осећајну душу, љубав која се разлива на све и свакога, саосећа са свима. То је осећање којим се човек приближава Богу, постаје му сличан по снази љубави коју може да пружи другима. Сава се не доживљава рационално, него литургијски. И нисмо сами, неопростиво сами у свету, како мисле философи. Светосавље носи превагу антрополошког оптимизма над песимизмом. Из ватре Савиног тела настао је још већи пламен, са ломаче су полетеле искре и сажижу и данас до милине и бола.

У нашој данашњој немоћи тражимо линије његових прста да нас изведу из мрачних дрвореда, из агоније егоцентризма, индивидуализма и репресије. Јер светосавље је љубав и слобода, „а свако ко хоће да се спасе треба да је подвижник, да иде уским и тешким путем. Јер живот наш је дим, земља и прах, за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота наших, а велико и бесконачно добро као награда„, говорио је Сава.

Његов је лик у царству посвећених, у највишим сферама духа где се венчавају сан и јава, где се постављају крајња питања наше егзистенције. Ту, где се губе разлике температуре у васељени, ту живе Св. кнез Лазар, Обилић, Његош и Свети Сава, јер Срби су достигли зенит у мучеништву, јунаштву, песништву и светости.

Од Светог Саве данас очекујемо да нас вером крепи и благосиља, штити од свеколиког зла које се против нас уперило, а не знамо му ни сврхе ни смисла. Светосавље је наша прошлост и будућност, морални чин, једино избављење из греха у који смо запали.

Светосавље је душа српства.

И нек ништа немамо до тог једног зрна, оно ће нам бити све и њиме ће све бити осољено.

* Беседу је проф српског језика и књижевности, Славица Јовановић, изговорила на прослави дана Светог Саве у Музичкој школи у Пожаревцу.