RSS Новости:

Божићна посланица Митрoполита браничевског, 2024
Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)
33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског
Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“
Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.
„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца
Беседа митрополита силивријског г. Максима
Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија
Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Часопис „Саборност“ 2/I, 1995

Бранко Минас

Епископ Игнатије и његова књига

Појава књиге је увек датум и радост за све људе јер је било и остало да буде: У почетку беше реч. Богочовечанску заједницу стварају речи и књиге као дела о ономе што је хлеб живота и доброта. Доброта као почетак и крај. Епископ Игнатије је доброта која се још не зна, велики дар у славу Бога, стално посвећење човека на путу према Христу. Јер, Исус Христос је за Игнатија, писца све што су други људи, смисао трагања за човеком и тренутак налажења потврде одређења смисла идења ка просвећењу ума. Само такви могу ка Христу, само такве оличава и бележи Исус Христос.

Владика се казује и бележи службом у славу Исуса Христа и подареним речима се Христом казује, па нам је милост велика, време с њим и књигом његовом. У данашњем свету, у коме тријумф науке почиње да посрће, јер се ум колеба и тражи јачи ослонац, у времену уметности и подвала, у свету у коме музика сатире и пустоши млад свет, потребни су организација и мудрост опредељења за пут који од понуђена два, увек може да буде само један - прави. Умна разарања су велика исто онако како су и материјална уништења и убиства. Фаустовска времена и појава фарисеја и у њима, учења која су против цивилизацијске грађевине, траже овакве књиге доброте и поуке, мудрости и организовања снаге народа у времену које треба да је трајање али и победа човечности и Бога у човеку. У том смислу књига заслужује поштовање. Она је ново догађање у смислу трајања човека, трајања његовог живота. И за државу и за Цркву је од значаја очување правог и усаглашеног живота. У садашњем свету је од значаја очување пред налетом ништећих снага у учењу различитих секти широм света. Одбрана пред тим је од значаја и за државу и за Цркву јер оне заједно претпостављају умно здравље народа и рад, напредак и испуњење живота у свим његовим облицима. Стожер Цркве је Литургија, налажење смисла у трајању и повезивању свега што су време, наука и живот. Јер, за нашег Владику је према мисли Ђакона др Радована Биговића: „Теологија била и остала да буде католичанско знање које има значење и важење за све. Он је разуме као свеобухватно виђење Бога, света и живота а не као парцијално „специјалистичко“ знање, или, као једну међу многим наукама...“

Било је потребно да се православна мисао обогати снагом вере у живот после свих потреса који су били и прошли, после свих понижења и увреда Цркве.

Време рушења храмова је за нама, време које је пред нама је време књиге, у славу живота Бога и човека.

Велика је радост сећање на Исидору Секулић која је волела књигу Његоша али и Томе из Кемписа. Она је знала да у недостатку књига ове врсте, каква је књига нашег Владике Игнатија потражи зрно за веру и лепоту духа, за ум и градила нови простор, онај исти у који је зашао и заузео своје место Преосвећени Владика.

Две слике су велика радост ума: слика Цркве и слика Исуса Христа како улази у Јерусалим а око њега се сакупила деца. Знам која је то радост у тренутку сазнања света и волим што ту радост делим с вама.