RSS Новости:

Изашао из штампе зборник огледа из упоредног богословља: „Да не буде раздора у Телу“
Најновији број часописа „Саборност“ XII (2018)
Зборник „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“
Предавање протођакона доц. др Предрага Петровића „Изазов богословског исказа у Верској настави“
Часопис „Саборност“ уврштен у категорију водећих часописа националног значаја: М51
Промоција Сабраних дела о. Г. Флоровског на Сајму књига 2018.
Протођакон доц. др Златко Матић одржао предавања на МДУ „Ломоносов“ и на НИУ БелГУ.
Прва промоција Сабраних дела о. Георгија Флоровског на српском језику
Одржан научни богословски скуп у оквиру прославе 200 година освећења манастирске цркве манастира Покајница
Десето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2018.

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Часопис „Саборност“ 1/II, 1996

Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије Мидић

Васкршња посланица

милошћу Божијом Епископ пожаревачко-браничевски свом свештенству, монаштву и свим верним Епархије браничевске, Благодат, Милост и Мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа и Духа Светог Утешитеља ради утехе и наде јер је Господ победио смрт:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему“

Васкрсење Христово је показало зашто је Господ створио свет. У својој превеликој љубави Бог Отац је кроз Сина и Духа створио свет ни из чега и зажелео је да га учини причасником Свога вечног блаженог живота, да га сједини са Собом. На тај начин би све што је створено, и поред тога што је по природи из небића, постојало вечно. Колико је велика љубав Божија и дар свима нама то што је Господ зажелео да и ми, будући да нисмо постојали, не само дођемо у живот, него и учествујемо у вечном животу сједињени са Њим, можемо схватити само ако се сетимо да пре него што смо се родили нисмо постојали и да смо могли и да се не родимо. Родили смо се и дошли на свет слободом и љубављу Божијом и посредством родитеља наших који кроз чин рађања, макар и бледо и недовољно, пројављују велику тајну љубави Божије којом је створен свет и ми у свету.

За остварење овог плана Божијег о творевини, Бог је на крају свега створио човека као посредника у сједињењу Бога са свом творевином. Створио га је бићем Боголиким, слободним, како би кроз њега сва твар слободно учествовала у Божијем животу. Једном речју, зажелео је Господ да свет постане Црква возглављена у Христу, сједињен Бог са творевином нераздељиво и несливено, кроз човека и његов слободни пристанак.

Али, догодило се нешто трагично и неочекивано. Човек је одбио да принесе творевину Богу, као Божије дарове од Божијих дарова, а ради преображења целокупне творевине и њега самог. Прогласио је себе Богом и принео сав свет себи на жртву. Овим својим поступком човек је одвојио свет од Бога у коме се зацарила смрт као последица немогућства створене природе да живи сама за себе мимо заједнице са Богом, јединим извором живота. Смрт је постала једина стварност у свету створеном и отпалом од Бога. Живот свих створених бића, кроз потребу за самоодржањем и у лажној нади да је остварење живота могуће без заједнице са Богом, после пада се пројављује кроз самоизолацију и егоизам, у скривење од Бога и од другога. Истовремено, стање палога света се изражава и кроз бесомучну трку за сабирањем природних богатстава, са којом неизбежно иде непријатељство према свему што нас окружује из страха да неко може заграбити више од нас и тако нас остави без средстава којима осигуравамо живот, такође безумно се надајући да ће тако победити смрт. Ово је, на жалост, доминантна стварност, људског и свеукупног живота у свим цивилизацијама после пада.

Благи Господ, међутим, није оставио свет да се овај због безумности човека распадне у смрти и да га нестане. Послао је Сина Свога јединородног, јединог и многољубљеног, истину себе - Оца, који је и сам из превелике љубави према Оцу пристао на то да се роди од жене Пресвете Дјеве Богородице и Духа Светога и да постане човек; да као човек, сјединивши творевину са собом, принесе је Оцу и да тако буде испуњена воља Божија да све у свему буде Христос - да се испуни велика тајна о вечном животу свега што је створено. Пресвета Богородица, имајући велику веру у Господа, пристала је да сарађује са Богом у спасењу света, родила је Господа Исуса Христа и зато ће је свет славити у векове векова.

Својим рођењем Господ Христос је посредством Духа Светога узео учешће у нашој мучној историји чија је судбина постала и Његова. Читав земаљски живот Господа Христа почевши од рођења, поста и кушања, па до смрти крсне и славног Васкрсења, био је слободно усвајање судбине света као своје личне да би се овај у Његовој личности ослободио од смрти и ушао у вечни живот, што је Васкрсење Христово и показало. Славно Васкрсење Христово из мртвих показало је велики план Божији о творевини, и зашто је свет створен ни из чега, као и зашто је тако створен као што је створен, возглављен у човеку. Створен је да вечно живи у заједници са Богом и то кроз човека и његов слободни пристанак на то. Дабоме, кроз силазак Господњи прво к нама, јер ми као створена бића никад не бисмо могли да узиђемо сами до Бога и сјединимо се са Њим.

Међутим, силазак Господњи у свет, после пада човековог, подразумевао је Његов силазак у смрт и у Ад. Господ је постао учесник нашег страдања и смрти да би ми постали учесници Његовог Васкрсења и вечног и блаженог живота. О чудесног и несхватљивог кеносиса и снисхођења Божијег! Вечни и свемогући Господ страда, и то од својих створења а за њихов живот!? Зато је у дан Његове смрти свака твар занемела од чуда. Јер који ум може објаснити ово велико чудо, страдање Онога који је по природи Бог?

Но, страдање Господа Христа управо показује да је наш Господ жива и слободна личност и да из неизмерне љубави према Оцу и свету може дати себе на жртву за живот света, као што је то и учинио, упркос томе што је по природи вечни и нестрадални Бог. Зато Црква Божија кроз све векове па и данас изражава своју благодарност за љубав Божију према свету, али на такав начин што кроз Литургијско сабрање и служење учествује у Васкрсењу Господњем. Ово је још једна велика тајна коју свет тешко може да схвати, а то је да се Богу може благодари за његову превелику љубав према нама једино учествујући у свему ономе што је Он учинио за нас. Јер, све је то Господ учинио ради нашег вечног живота и ми смо хвала Његова ако учествујемо у њему. Наше прослављање Васкрсења Христовог литургијским служењем није, дакле, само сећање на један догађај из прошлости, већ пре свега учествовање у њему као залог и предокус будућег Царства Божијег. Која благодарност од стране света може достојно узвратити на толику љубав Божју? Зато преблаги Господ и не тражи од нас другу благодарност, осим да будемо причасници вечнога живота учествујући у његовом васкрсењу. Зато се Св. Литургија којом постајемо причасници свега онога што је Господ учинио ради нашег спасења, а ту је пре свега ослобођење од смрти, и назива Благодарење (Евхаристија).

Међутим, у делу спасења учествују поред Сина и Отац и Дух Свети. Отац благовољењем а Дух садејством. У оваплоћењу Господњем Отац благосиља а Дух посредује, као и у крштењу и кушању и добровољном идењу на смрт. И после свега у славној победи над смрћу која се пројавила кроз Васкрсење Христово из мртвих; и ту учествују и Бог Отац и Дух Свети. Јер, како сведоче апостоли оставивши нам то сведочанство забележено у Св. Писму, „Бог је Духом Светим подигао Христа из мртвих“ (Дап. 5,30-31; 4,10).

Ова чињеница, драга децо Божија, да Дух Свети својом делатношћу ослобађа и самога Христа окова историје и смрти, толико је важна за наше спасење, јер указује да ће Дух Свети, који се и нама даје у Цркви, и нас спасти од смрти. Дух Свети који ослобађа Христа нужности историје, а на крају и окова смрти и подиже га из гроба, после Вазнесења Христовог, дат је и нама у виду дарова служења у Цркви кроз ослобођење од нашег природног живљења у палој природи. То значи да Дух Божији у нама устројава и наше преображење и ослобођење од греха и нужности створене природе која нас тера на сваки грех, а на крају и у смрт. Наравно, ако и ми слободно на то пристанемо да будемо ослобођени. И као што је Дух Свети, бивајући на Христу где год је Христос делао, доносио предокус Царства Божијег, тј. победу живота над смрћу, истине над лажи, слободе над нужношћу, правде над грехом, тако и Његови дарови међу нама треба да пројављују Царство Небеско у историји.

Међутим, Дух нас ослобађа од смрти кроз присаједињење васкрслом Христу. Јер, не треба заборавити да је Дух Свети Дух Христов, и да нам га једино Христос даје из љубави као дар усиновљења да би и ми у Њему постали синови Божији. Зато, где је Христос тамо и Дух Свети дише и дела, и где је Дух тамо је присутан и Господ Христос (иако не сад у телу, већ у Духу) и тамо је једино спасење од смрти, јер Дух нас чини причасницима у телу Христовом, где је једино природа сједињена са Богом победила смрт. Зато права духовност, драга децо Божија, гради заједницу са Христом, гради Цркву као живу и конкретну Литургијску заједницу око једнога епископа који је икона Христа Господа такође Духом Светим.

Данас кад постоје многи лажни христоси и спаситељи, као и лажне духовности које обећавају васкрсење а воде у гроб одакле нема васкрсења, нека нам ово Православно Предање буде једини пут до вечнога живота јер другога у ствари и нема. Зато што Оно једино има сву пуноћу благодати и једино чува верну икону Будућега Царства и живо присуство Христово на земљи, кроз Кога и улазимо у то Царство Духом Светим.

Јер спасење света, драга браћо и сестре, још није окончано. Стога стражимо и са надом ишчекујемо обећање Господње, да ће нам поново доћи. Окончаће се када то буде благоизволео Бог Отац, од Кога је све и Коме се све приноси. Јер, као што благи Бог није хтео да праоце и оце наше уведе у велику радост вечнога живота без нас, Тако и ми у љубави и нади да сачекамо, ако то Бог Отац благоволи, да уђемо у Његово Царство заједно са онима који ће још доћи после нас.

Њему нека је слава и хвала кроз Сина и Духа у векове векова. Амин.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Дано у Пожаревцу, о Васкрсу 1996. године.