- Обавештење
- Најновији број
- Нова серија
- Стара серија
- Вредновање часописа
- Уредништво
- За сараднике
- Продајна места
Новости:
Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија
Пријава на e-mail листу (?)
Протојереј-ставрофор др Радомир Милошевић
Устоличен нови епископ браничевски Игнатије
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом овогодишњем редовном заседању новог епископа упражњене епархије браничевске у личности преподобног јеромонаха Др Игнатија (Мидића), доцента Православног богословског факултета у Београду. Одлука да се хиротонија и устоличење новог епископа обави у Пожаревцу, обрадовала је свештенство, монаштво и вернике у целој епархији. Наиме, катедрални храм Светих архистратига Михаила и Гаврила у Пожаревцу, задужбина кнеза Милоша из 1819. године а освећен од стране митрополита Агатангела 1823. г. у својој историји није доживео славље ове врсте. На ову су епархијску катедру увек стизали епископи па је вршено само устоличење.
Наречење
У суботу 25. јуна, јеромонах Др Игнатије произведен је у чин архимандрита а пре бденија у Катедралном храму обављено је „наречење“ будућег епископа. У том су чину, поред свјатјешег патријарха Павла, учествовали: митрополит црногорско-приморски Др Амфилохије, и два митрополита из Грчке: тиролојски Пантелејмон и пергамски Јован, и епископи: нишки Иринеј, славонски Лукијан, банатски Хризостом, бачки Др Иринеј, захумско-херцеговачки Др Атанасије, осјечкопољски и барањски Лукијан, тимочки Јустин, врањски Пахомије и западно амерички Јован.
Пре самог чина наречења, протођакон се гласно обраћа: „Богољубезни архимандрите, Игнатије, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, благосиља вашу светост да буде епископ Богом спасавајуће епархије браничевске?“ Добивши одговор кандидата: „Пошто је Свети архијерејски сабор проценио да сам достојан за такву службу, благодарим, прихватам и ни у чему се не противим!“, обављен је чин наречења. Због гостију из Грчке, духовски тропар и кондак певани су и на српском и на грчком језику. Патријарх је новонареченога Др Игнатија благословио крстом и покропио светом водом - агијазмом.
Хиротонија
У недељу Свих светих, пре свете Литургије новонаречени епископ је изложио своје исповедање православне вере, одговарајући на питања патријарха, митрополита и епископа. Било је милина слушати прецизно учење Православне цркве о Светој Тројици, о односу три ипостаси у Њој, о Божанству Господа Христа, о двема природама и двема вољама у Њему, о поштовању одлука Седам Светих васељенских и девет помесних сабора и чувању светоотачког учења. У овом исповедању уткана је и обавеза, да у туђе епархије неће залазити без знања надлежног епископа. Након тога добио је целив љубави од свих епископа. Свету Литургију служио је свјатјеши српски патријарх Г. Павле уз саслужење свих епископа са наречења и западноевропског Дамаскина, 15 свештеника, 16 ђакона, 3 ипођакона и 4 чтеца. Присутан је био и епископ сремски Василије. Складно је певао хор „Браничево“ из Пожаревца, којим је дириговала г-ђа Јована Микић. Пре читања апостола извршена је хиротонија Др Игнатија у чин епископа, троструким опходом око светог престола и читањем молитве „Божественаја благодат“ којом му је додељена највиша свештеничка власт и благодат употребе ове власти ради слављења Бога и спасења људских душа, и полагањем руку свих архијереја на новог епископа.
Тако је поштован 1. канон светих апостола: да епископа не може да рукоположи 1 епископ, већ само сабор епископа, односно најмање три, пошто једнак једнакога не може да рукоположи. Одговарао је пун храм громко „Аксиос“ и „Достојин“ а то исто хор отпевао, на сваки део богослужбене архијерејске одеће и архијерејске инсигније: сакос, омофор, панагија и митра. Отпевано је прво „ Ис пола ети деспота“ новом епископу и он је извршио први архијерејски благослов дикиријама и трикиријама. На присутне вернике оставио је утисак „многољетства“ патријарху српском и свим поглаварима помесних православних цркава, свим архијерејима и посебно: „Благочестивому и христољубивому роду српском и јелинском,... на враги победа и одољеније ...На многаја љета!“
Устоличење
После свете Литургије извршено је устоличење: уводећи епископа Др Игнатија у трон епископа браничевских и предајући му жезал - симбол власти архијерејске, свјатјеши патријарх каже, између осталог: „По речима Спаситеља Христа, величина сваког човека мери се по величини служења, јер ни Син Божији „није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе“ (Мт 20,28). То је програм сваког хришћанина и сваког свештенослужитеља. Смиреност је оно што нас Богу приводи, јер се „Бог гордима противи а смиренима даје благодат“ (1. Пт 5,5). Дужни смо да увек будемо ревни у вери и љубави. Увек је пред нама вера и знање да ћемо изићи пред Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега и Судију нашега, да дамо одговор како смо употребили дарове које нам је дао, и како смо ревно службу свештеничку обављали. ... Предајем Вам овај жезал епископа браничевских, да Вам буде симбол чувања словесног стада Христовог, да Вам буде ослонац, али и симбол да непокорне и непослушне карате. Достојин! Аксиос!“
На крају, прво многољетство новом епископу на ђаконов узвик: „Преосвјашчењејшему и високодостојњејшему господину Игнатију, Божијеју милостију православному епископу браничевскому, На многаја љета!“
Трпеза љубави
На трпези љубави приређеној у хотелу „Дунав“, новом епископу су изрекли здравице: епископ нишки Иринеј, митрополит пергамски Јован, епископ банатски Хризостом, мр Драган Драгојловић министар вера у влади републике Србије, декан Богословског факултета Др Димитрије Калезић и ректор Богословије Светог Саве Душан Дачић. Нови се епископ свима захвалио.
Овом свечаном чину присуствовали су републички министар вера мр Драган Драгојловић, начелник Браничевског округа Мирослав Митковић, председник СО Пожаревац Коста Јеремић и потпредседник СО Бранко Мијатовић, председник Извршног Одбора Велизар Животић, директор библиотеке Миодраг Ничић, директор Народног музеја Мирољуб Манојловић, директор Историјског архива Предраг Јевремовић, директор Завода за запошљавање Мирослав Степановић, директор „Литас“-а Драгиша Ивковић, председник Адвокатске коморе Србислав Стојановић, председник Српског лекарског друштва - подружница Пожаревац Др Петар Стануцевић и многе личности привредног и културног живота.
Здравице
Реч митрополита пергамског Јована Зизиуласа: „Данашњи дан није празник само Српске цркве и празник Цркве овога града, ово је празник за Васељенску патријаршију и за целу Саборну цркву Христову. Радосни смо што нас Бог удостоји да будемо са вама у овај велики и свети дан, јер се епископ не хиротонише само за једну месну Цркву, већ за цео свет (Васељену). Његова божанствена (или: блажена) светост патријарх Васељенски Г. Вартоломеј, ставио ми је у пријатну дужност да вашем патријарху пренесем честитке што је Српска црква добила тако доброг епископа у личности епископа Игнатија. Бити епископ данас, није лако. То је велики крст. Али, свако носи свој крст, као што и народ носи свој крст. Српски народ носи данас тешки крст, а ја желим да вас уверим, да учествујемо са вама у ношењу тога крста. Најсветији патријарх васељенски, моли се за Српску цркву, и сви смо сигурни да ће Божјом помоћу тешки дани проћи, а Српски народ који се сада мучи доћи ће до покоја када ће се сви утешити. Православље је навикнуто на невоље и страдања, јер нас је Господ Христос упозорио: „Имаћете невоље у свету“ (Јн 16,33), али Православље свагда излази као победник из свих искушења, јер нас Господ Христос охрабри: „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Заиста, Бог је силнији од свих моћника овог света. Преносим вашем новом епископу најбоље молитвене жеље Васељенског патријарха и као израз његове љубави и благослова, уручујем његов лични поклон - архијерејску панагију. Да заувек остане жарка љубав његова према Српском народу и топле молитве његове за све вас.“
Епископ нишки Иринеј изражава радост што су Српска црква и Епархија браничевска добили новог епископа. Данас се обнови благодат Светога Духа. Захваљује Богу са жељом да Бог и даље буде са новим епископом, и да његово служење буде на радост целе Цркве.
Епископ банатски Хризостом: „Познавао сам епископа Хризостома и дивио му се, а преко њега упознавао сам и епархију браничевску. Пре седам месеци упокојио се епископ Сава, а мени је поверено да будем чувар епископског трона ове епархије. Упознао сам епархију и био пријатно изненађен да овде живи Бог, у шта су ме уверили монаштво, свештенство и богомољни народ. Ово је Епархија за сваку похвалу, са великим светињама, са великим успесима. Данас предајем дужност вашем новом епископу са жељом и надом да ће он то чинити и боље и да ће превазићи своје претходнике, јер има љубави у себи. Желим вам Преосвећени, да се овде пријатно осећате, да доживите потпуну љубав, коју сам ја делимично доживео за ових седам месеци. Имаћете подршку монаштва, свештенства и народа. Оно што Вам желим, не могу језиком да искажем“.
Мр Драган Драгојловић, министар вера у влади Републике Србије: „У своје име, и у име министарства вера Србије, честитам избор и увођење у трон епископа браничевских. Желим Вам успешан рад, јер ова епархија има потенцијала и могућности за велике домете, зато резултате с правом очекујемо. Честитам и мајци која је родила сина који је епископ Српске цркве, који чува и развија оно што је најважније - љубав. Да васпитава нове младе теологе, јер нам такви требају. Изложени смо искушењима и само нас дух љубави и праштања може спасити. Поздрављам митрополите Грчке цркве, јер су Грци наши пријатељи, судбина и историја упућивали су нас једне на друге, па и данас. Пренесите наше поздраве Његовој светости васељенском патријарху, који је прошле године био гост Српске цркве.“
Декан Богословског факултета Димитрије Калезић: „Испуњава ме осећање радости и задовољства јер наш брат Игнатије професор Богословског факултета, поста епископ. Поникао из народа али народ није оставио. Овде су људи свих средина којима се кретао: родног Кнез села, Ниша, Београда, Богословског факултета чији је студент био и Богословије „Свети Сава“ чији је ученик био, ту је и Грчка. Долгоденствуј Преосвећени на многаја љета, настави какав си и до сада био“.
Ректор Богословије Душан Дачић: „Сваке године из духовне кошнице Богословије „Свети Сава“ у Београду излети рој и иде да служи српском народу. Сваких неколико година излети и понека матица као благослов српском народу. У име професора и у име ученика Богословије „Свети Сава“ честитам преосвећеном епископу Игнатију.“
На крају се нови епископ захвалио свима рекавши:“ Љубав коју браћа архијереји показаше према мени, јесте Љубав Божја, јер само Љубав Божја може да воли ни за шта! Радујем се што сте дошли на ову радост. Свако рукоположење до овог епископског, почевши од крштења јер се и у њему дају дарови, доказ је Љубави Божје. У Љубав Божју много сам се пута уверио у свом животу, али и у љубав ближњих. Почевши од Његове Светости патријарха и оца свег српског народа ... Осведочих се и у љубав мени драгог митрополита пергамског Јована, јер је веза људи са Богом, веза љубави срца са Богом. ... научио ме митрополит пергамски да се то може саопштити народу, јер нам се даје љубав џаба, спасење џаба. Митрополит Амфилохије је знао да ми покаже да младалачко умовање не води спасењу. Владика Иринеј нишки, показао је љубав необичну за живот мој... желео сам да студирам, желео сам сам да тражим свој пут ... између срца и ума. Нисам као дете отишао у манастир. Љубав Божја не учествује без нас људи. Дао ми је благослов да идем у Грчку... Познао сам љубав владике банатског Хризостома, као јеромонаха у Хиландару, дуго се знамо... Нема разлике између монаха и лаика, јер је све на љубави Сина Божјег. Захвалан сам му на свему што припреми за овај дан. Са љубављу се сећам професора Богословског факултета, захвалан сам за љубав којом су ме примили. У њима сам видео велику Љубав Божју која се испољила и на мени. Показао нам Бог да смо посленици на њиви Господњој, и да је жетва близу... Све сам архијереје поштовао као иконе Христове. Господ нас неће оставити до краја света (Мт 28,20). Благодаран сам монахињама манастира Ваведења, где сам служио... Христова црква није гето... Ништа Господ није створио да пропадне, све Господ воли, макар то нама изгледало мало. У љубави, читав свет изгледа леп. Мајка ме малог водила у цркву и говорила: „Никад Бога не смеш остављати“ и подсећала ме на мајку Свету Софију која својим малим кћерима говори: „Ако се за Христа не вежемо нема нам спасења“... Достојевски каже: „...Људи могу да воле, али и да мрзе, Господ само воли..“. Благодаран сам оцу свом, који ми на други начин показа пут ка Богу и Царству Божјем...
Благодаран сам и вама из овог хотела, радујем се вашем присуству и вашем служењу иако је оно можда и невољно, јер Царство Божје је скуп многих служби као један организам, како рече Ап. Павле, у коме глава не може рећи ногама: „Глава сам, и ви ми не требате“... Благодаран сам и митрополиту тиролојском Пантелејмону, који је данас оставио све своје послове да би присуствовао мом рукоположењу. И кроз њега сам осетио љубав Божију према човеку јер последњи пут када сам одвео децу у Грчку - иако болестан дочекао нас је и показао своју љубав. Молим вас све да ме не заборавите у молитвама својим.
ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА је средњевековна српска епископија, у време царевине са рангом митрополије, наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја). Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Параћин, Петровац, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја. Обухвата, дакле, подручје веома богато пољопривредом (Дунав, Морава, Ресава, Пек, Стиг) и индустријом (Смедерево, Параћин, Пожаревац, Ћуприја). Културно богатство обухвата дуг временски период од антике до наших дана. Историјско богатство је непроцењиво, колико због праисторијских и римских споменика, толико и због значајног учешћа ових крајева у српској историји - средњевековној и савременој. Ту су и две некадашње српске престонице: Смедерево (у време деспотовине) и Пожаревац (у време кнеза Милоша). По попису становништва из 1991. године на простору епархије постоји 260.849 домаћинстава са 589.417 становника. Црквени живот организован је у 5 архијерејских намесништава са 116 Црквених општина и 132 парохије. Свештеници су углавном млађи и са средњим образовањем, одани Цркви и свом епископу. Развијању верског живота значајан допринос дају 13 манастира: владарске задужбине Раваница, Манасија и Горњак; Витовница, Копорин, Туман, Света Петка, Миљково, Нимник, Покајница, Рукумија, Тршка, Златенац са бројним монаштвом. Не треба заборавити и солидан богомољачки покрет. Ово су само темељи, на којима ће љубав, младост, огњена ревност (inges = огањ) епископа Др Игнатија зидати Цркву божију. У његово залагање и успех - не треба сумњати.
Биографија епископа Игнатија
Игнатије, у миру Добривоје, рођен је 17. октобра 1954. године у Кнез Селу код Ниша, од родитеља Чедомира и Видосаве Мидић, као друго од њихово троје деце. Основну школу завршио је у родном месту, а благословом блаженопочившег епископа нишког Др Јована уписао 1969. године богословију Светога Саве у Београду и 1974. године положио богословски испит зрелости тј. матурирао. По одслуженом војном року, благословом епископа нишког Иринеја уписао је 1976. редовне студије на Богословском факултету СПЦ, и о року их завршио 1980. године. На препоруку тадашњих професора Богословског факултета, са благословом свог епископа и по одлуци Светог архијерејског синода, одлази на постдипломске студије у Атину (Грчка). Докторирао је са темом „ТАЈНА ЦРКВЕ - систематско ерминевтички приступ учењу Светог Максима Исповедника о Цркви“, одбранивши рад 1987. пред комисијом чији је председник био митрополит пергамски Јован Зизиулас, данас водећи православни теолог. Рад је штампан на грчком језику - Атина 1989, за пар година може се очекивати и издање на српском језику.
Стекавши титулу доктора богословских наука, враћа се у Београд и следеће (1988) године бива изабран за асистента при катедри за Морално богословље а крајем исте године и за доцента на Богословском факултету за предмет Православна хришћанска етика. Касније, по смрти професора др Стојана Гошевића, добија и катедру Православне догматике са упоредним богословљем, а последњих годину дана предаје и Православну антропологију. Млад, вредан и неуморан, имао је и друге дужности на Богословском факултету, па је између осталога био и управник интерната студената. Своје духовне видике и знања допуњује касније на два студијска боравка у Немачкој, ради усавршавања језика и упознавања западне литературе. Замонашио га је 1991. године, епископ нишки Иринеј у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду, узевши име Игнатије, по светом Игнатију Богоносцу, чијој се молитвеној заштити поверио. Духовни отац на монашењу био му је епископ захумско-херцеговачки др Атанасије. Исте је године у манастиру Војловица код Панчева, рукоположен од митрополита пергамског Јована у чин јерођакона, а 29. децембра 1992. године од стране патријарха српског Павла у чин јеромонаха. Као јеромонах служио је у манастиру Ваведења у Београду.
Обавезе редовног професора и управника интерната на Богословском факултету, као и духовника Манастира Ваведења, нису крај приче о новом епископу. Познат је по бројним предавањима које је одржао на многим православним трибинама, широм наше земље, и бројним научним радовима које је објавио у разним богословским и другим часописима.
Као епископ остаје и даље доцент на Богословском факултету за наведене богословске предмете, што неће бити много тешко, обзиром на близину Пожаревца и Београда.