- Обавештење
- Најновији број
- Нова серија
- Стара серија
- Вредновање часописа
- Уредништво
- За сараднике
- Продајна места
Новости:
Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија
Пријава на e-mail листу (?)
Ђакон Зоран Мишковић
Светосавска беседа
Ваше Преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, даме и господо.
Природа коју видимо, представља пројекцију нематеријалних, невидљивих Божијих мисли. Питамо се шта је човек? Човек би био исто то, али и нешто далеко више: човек је видљива пројекција невидљивог Божијег лика. Та боголикост је управо оно што човека уздиже изнад свих бића и ствари, изнад свих анђела и арханђела: Господ Христос стоји на тајанственој граници између ова два света, и сваку душу послату на овај свет обрадује својим прекрасним ликом. Због тога сваког човека по природи сматрамо Христоликом.
Свети Сава је први од Срба обрадио и разрадио у себи свето, јеванђелско осећање света. Захваљујући њему и његовој апостолској ревности у јеванђелском просветљењу народа којем је постао духовни отац, Православље је прожело читаво народно биће, а самим тим га надахнуло и за прегнућа и достигнућа на пољу хришћанске културе.
Јеванђелско осећање слободе у Духу Светоме, којим је свој род надахнуо богоносни отац Сава, присутно је у целој нашој историји. После Светог Саве, многи су покушали и трудили се да у срце нашег народа уместо слободе укорене осећања политичке или, још горе, духовне потчињености. Милошћу Господњом и молитвом Светога Оца Саве труд им је био узалудан.
Као први архиепископ српски и архијереј Христов удахнуо је у срце свог народа најпре духовну слободу, па онда - не мање скупоцену - земаљску, тј. политичку слободу. Знамо, наиме, по сведочанствима Савиних биографа, да је он крунисао свог брата Стефана Првовенчаног за краља.
Свети Сава је био велики човек, јер је био Христов ученик. Није његово знање нити мудрост, нити су његови таленти били пресудни да буде оно што јесте – јединствена појава у нашим животима, вечити јеванђелски надахнитељ и неоспориви вођа овог народа, и не само овога народа. Сви православни народи га поштују и сви људи од културе и духовности га цене. Свети Сава је то постао зато што се определио за истинског човека, за Христа Богочовека, јер је могуће определити се и за истинског човека, али је неостварљиво без опредељења за истинског Живог Бога, за Христа.
За Светог Саву сви су људи били подједнако важни и драгоцени: од ткаље до царице, од себра и просјака до велможе и цара. Сваког је позивао на веру, светост и задобијање вишњег мира, сваком се несебично и непосредно даривао. Целога свог живота је био распет на крсту двоједне љубави: љубави према Христу и према брату, тј. према сваком човеку. Зато је нашао мир у себи и са Богом, и уткао се у саборно народно памћење као нико пре, а ни после њега у српском народу. Просвећивао је народ вечним знањем, мирио људе са Богом и међусобно, доносио благослов земљи којом је ходио и сваком живом створу са којим се сретао. Како увек, тако и данас Свети Сава се враћа и обраћа своме роду са још већом љубављу и жртвом - попут самог Христа који се жртвовао и који се непрекидно жртвује - за мир свега света.
На основу таквог живог и динамичног присуства личности Светога Саве, пре свега у литургијском животу Православне Цркве, у прошлости и у садашњости, не наслеђујемо само његову личну светост и величину него и стварни смисао Светосавља као својеврсне филозофије живота, односно примене православног догмата вере и православног етоса у конкретној животној стварности једног православног народа. Данас, на почетку новога столећа и новога хиљадугодишта, морали бисмо бити свесни да немамо другога"пута који води у живот" осим онога чији је "наставник и учитељ" беше и јесте Свети Сава.
Шта је још учинио бесмртни отац нам Сава? Он је својим "распењем" заувек насликао Христово Распеће пред лицем нашег народа. Светитељ Сава утешио је и научио свој род да Распеће Христово није безнадежно него нас утврђује надом спасења и Васкрсења. Духовно стваралаштво које је развио Свети Сава његовим благословом није никад пресахнуло него је и дан-данас сопствено уточиште онима који желе да умножавају Божије дарове у себи: није пресушио извор богонадахнуте речи код српских писаца, опет се у Савиној Цркви слика прослављени Христос, и дан-данас су ту извори питки и животворни.
Порекло свега светосавског своди се на Богочовечанско и на јеванђелско. Све светосавске вредности, од прве до последње, изводе се из Христа и своде се на Христа. Светосавље - и као садржај светосавских идеја и као садржај светосавских народа - извире из Христа и Његовог јеванђеља. Тако је Христос са Својим јеванђељем главна стваралачка сила наше историје, и светосавска вера у Господа Христа је уствари испуњење јеванђеља Његовог.
Порука коју нам је као народу Свети Сава оставио јесте: заволите Бога као што Он заволе нас, држите се правде, држите се истине, слободе у Христу. Српски народ је то изабрао, јер је прво Свети Сава тако изабрао. Оставио је царство земаљско и определио се за царство небеско, али није заборавио и напустио своју земаљску отаџбину, вратио се у њу и служио јој, служио Богу, своме народу и тако нас двоструко обогатио: и царством земаљским у коме имамо велелепне задужбине, манастире, фреске, светитеље, мученике, праведнике, и такође везаност за царство небеско.
На крају, никако не смемо заборавити и морамо разумети да је Свети Сава свет због Јединог Светог, Једног Господа. Светост није само плод његовог личног труда нити етичка категорија, већ дар Божији који долази из заједнице, тј. из љубави Онога Који је вечно створио свет. Значи, Свети Сава је несхватљив и незамислив без Личности Богочовека Христа и Његове Цркве. Утемељење његово на Личности Богочовека кључно је за наш народ и његово оправдање у историји. Вечно је наш, али и светски, васељенски. Такво Светосавље је сведочанство на земљи Царства Божијег у које смо позвани.
Уздајући се у милост Божју и молитве Светога Саве, заступника рода нашег пред престолом Живога и Истинитог Бога, верујемо и надамо се да ће Господ дати да и ми, у заједници са другим народима, дочекамо да нам Христос поново дође у свој Својој слави и призна нас за народ Божји пред Оцем Својим и Богом нашим.
Поздрављајући Вас још једном, захваљујем се што сте вечерас овде, са жељом и молбом да и сутра у цркви будемо заједно и у литургијској заједници прославимо Господа и Његовог угодника Светитеља Саву!