- Обавештење
- Најновији број
- Нова серија
- Стара серија
- Вредновање часописа
- Уредништво
- За сараднике
- Продајна места
Новости:
Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија
Пријава на e-mail листу (?)
Ђакон Златко Матић
Светосавска беседа
Уважени г. директоре, драге и учене колеге професори, мени најдражи ученици, даме и господо,
Један од највећих учитеља и светих oтаца Цркве Христове из векова када је она још увек била јединствена и неподељена, Свети Августин, износећи искуство васељенског (универзалног) хришћанства, рекао је и записао следеће, за све нас веома подстицајне речи:
Језик није ни у ком случају довољан да би се говорило о Богу. Човек, ипак, жели да изрази своје усхићење, своје одушевљење. Зато му не преостаје ништа друго до да пева.
Ово је, заиста, општеприхваћени став читавог хришћанског учења, али нећемо погрешити ако устврдимо да исто важи и за светске религије. Певати Богу, што за нас хришћане истовремено и неодвојиво значи певати својим ближњима и са ближњима, певати онима и са онима које волимо, препорука је самог Светог писма, како Старог, тако и Новог завета. Псалмопевац Давид позива народ који је припремио пут за долазак Исуса Христа, да пева, речима: „Појте, Богу нашем, појте, појте Цару нашем, појте!“ (Пс 46, 6) и додаје: „Хвалите Бога и певајте му уз глас трубни, уз псалтир, гусле, бубњеве, жице и све инструменте“ (Пс 150), не заборављајући најузвишенији, глас људски: „Покликни Богу сва земљо, запевајте људи, славу имену његовом“.
Певањем и музиком, уопште, постајемо слични анђелима, створењима Божијим која непрекидним славословљем и неућутним гласовима узносе Богу благодарење и хвалу. Уметничким изражавањем створења величају Творца и на неки начин му се приближавају, јер и сами стварају. Сваки уметник, и у том контексту посебно желим да подвучем, сваки музичар јесте вице-Творац, подражаватељ небеских виђења, која затим претаче у хармонични звучни израз виђене славе и богооткривене лепоте.
Ниједан хришћански народ, па ни наш, историју уметности, конкретно, историју своје музике, не може ни замислити одвојено од њеног црквеног израза. Ту се нашој музици налази и извор и увир. Одатле она црпи своје биће. Остајући веран библијским поукама и истинама, највећи рођени у нашем роду, Свети кога данас прослављамо, пренео је своме потомству аутентичну поруку апостола Павла: „Обуците се у љубав, свезу савршенства, разговарајте међусобно у псалмима и славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим“ (уп. Кол 3, 16). Овоме нас је учио наш први архиепископ. Наш род са поносом истиче да има светитеља који се до те мере уподобио Христу да је народ Божији још за живота Савина у њему препознао свога Оца. И прозвао га светим.
Савин биограф, тачније агиограф, Доментијан, каже да је наш просветитељ „славуј богогласни неуснулих очију, који неућутним божанственим песмама буди (нас) заспале у гресима“. Сачувана Савина дела, која су огромним својим делом поезија, потврђују нам истину да је он све таланте (таленте) које је од Бога на дар добио, умножио, устостручио, па их, онда, Цркви и роду на спасење вратио.
Сећајући се његових подвига и врлина, његове црквености, прослављајући Светог Саву и данас, као и увек што смо и што ћемо радити, без обзира на све буре и олује овога света, усуђујем се да вама који сте вечерас овде, упутим једну поруку. Упућујем је вама, јер вас је, без икакве сумње, Господ обдарио многим дивним талентима и тако вам омогућио да му постанете веома слични, да му се приближите, да са њим разговарате једним посебним језиком, језиком будућности и бесмртности, дакле, музиком. Желим да вам, понављам, као поруку парафразирам речи којима је Свети Сава величао свога оца, Светог Симеона Мироточивог, а које су ушле у литургијску употребу у нашој Цркви:
Божије таланте што примисте
немојте у земљу сакрити,
Умножите их и примивши од Бога благослов
речима их украсите, разумом просветлитe,
Лепотом песме оплемените,
Да од њих луче светле сијају
и роду нашем путоказ у тами буду.
Нека вам је свима срећан и од Бога благословен празник похвале рода нашега, Светога Саве.
* Беседу је, на позив директора, аутор изговорио у Средњој музичкој школи Стеван Мокрањац у Пожаревцу, на свечаној Светосавској академији коју су припремили професори и ученици ове реномиране школе.