Њих четири
имају своје одаје
без украса и клавира.
Буде се пре зориног звекира
и онда,
њих четири,
хитају преко углачаног огледала
да пољубе руку светитеља-цара.
Погну лице код тропара
велике Четрдесетнице
и клесаним профилима
броје на мозаику
коцкице.
Њих четири
имају дуге плетенице,
али нико није видео
кад се чешљају
испод црне кудељице.
Често се смеју,
затежу на образима
латице од крина
и прсте оквасе
од уља и вина.
Њих четири,
то је већ пола хора
и звонка песма
до уха
постеље Светога Духа.
Оне миришљавим бојама
сликају на иконама
уснице пастира
и дворе усрдно
госте
Видовданског пира.
Њих четири
Недеља, Валентина,
Јефимија и Рипсимија,
моје сестре,
Пантократорове невесте.