Новости:

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

Драгана Спасић

Црква св. великомученика Георгија у Костолцу

На самом изданку Сопотске греде у Костолцу, недалеко од ушћа Млаве у Дунав, уздиже се Црква Св. Великомученика Георгија. Велелепно здање представља задужбину Г. Драгутина В. Тодића, бродарског капетана и бродовласника из Београда (24. X 1880-22. VII 1928. г) и његове супруге, Лепосаве, рођ. Радисављевић - Теодоровић (1882-1. X 1937. г) Своју задужбину Г. Тодић је посветио својој крсној слави, Св. Великомученику Георгију.

Настављајући славну традицију Немањића и српских кнезова, Г. Тодић је узвишени плато, „Мали Град“, за место своје задужбине изабрао превасходно због његовог историјског и слободарског значаја. Најраније насеље на „Малом Граду“ датира из неолита, из периода чувене „костолачке“ културе (3200 г.п.н.е.). У касноантичком периоду (IV в.н.е.) на њему је изграђено утврђење које је Јустинијан (527-565. г.) обновио. Некадашње епископско седиште Горње Мезије из IV в., обнавља се у IX в. под именом Епископија и град Браничево. Трагови утврђења из времена Јована II Комнина (1118-1143. г) указују да се епископска традиција очувала и у средњем веку. Вековну и слободарску историју „Малог Града“, Г. Тодић је крунисао својом задужбином и гробницом незнаних јунака Браничевског одреда који су 1915. г. изгинули бранећи границу Србије.

Изградња Цркве је започета 27. маја - 9. јуна 1923. г. освећењем темеља од стране Епископа браничевског Господина Митрофана. У темељ је узидана повеља са историјским образложењем, исписана на пергаменту. План задужбине израдио је Г. Пера Ј. Поповић, професор-архитект и начелник Министарства Грађевина, а уметнички сарадник је био др. Милоје Васић, професор Универзитета у Београду. Изградња је поверена грађевинару, Ђорђу Зарићу из Костолца, а помагали су мештани. Током 1924. године изградња је приведена крају, освећењем и подизањем белих мермерних крстова и звона: „Вера“, (поклон Г. Ђ. Вајферта), „Нада“ (поклон др. Ф. Грамберга) и „Љубав“ (поклон Рудокопа угља у Костолцу). Освећење Цркве, на Ђурђевдан 1925. г. вршио је Њ. Светост Патријарх српски Господин Димитрије. Том приликом је извршен и помен незнаним јунацима сахрањеним у костурници, и предат орден Св. Саве Трећег ст. Г. Тодићу, а Петог ст. Његовој Госпођи. Цркву је 15. јула 1928. године посетио Њ. В. Краљ Александар I.

Црква је зидана од опеке, у моравском стилу, по узору на средњовековне српске манастире. Триконхалне је основе, са једним кубетом и звоником изнад припрете. Лепота фасаде наглашена је богатом рељефном декорацијом кордонског венца и аркадама изнад прозора. Јединственост рељефне пластике представљају мотиви појаса за спасавање са именима бродова и шлепова задужбинара (“ Св. Ђорђе“, „Дрина“, „Куманово“ и шлепови: „Обнова“, „Србин“, „Хрват“, „Словенац“, „Лепосава“, „Лепша“ и „Бачка“). Изнад портала, над рељефном иконом Св. Георгија, урезана је посвета Св. Тројици: „У име Бога Оца и Сина и Светога Духа, Амин!“. Унутрашњи живопис у кубету и иконе радио је акад. сликар из Београда, Милутин Михаиловић, а иконостас, певницу и столове за Краља и Патријарха, Радомир Лазовић, столар из Београда. Израда мермерних крстова и плоча поверена је Савићу и Клајну, каменоресцима из Панчева, док су иконе у прозорима у витраж техници израђене у Француској. Звона Цркве изливена су у ливници „Гођевац“ у Београду. Изузетну вредност представљају иконе „Св. Игнатије“, „Св. Георгије“ и „Св. Прокопије“, рад једног од највећих српских сликара, Уроша Предића (1857-1953, а данас се чувају у Народном музеју у Београду). Богатству Храма допринели су бројни приложници и дародавци: Њ. В. Краљ Александар I даровао је „Св. Еванђеље“ и златни крст; Комад Свете Земље са Косова Поља, из темеља Св. Грачанице, помешан са земљом цркве Св. Спаса у Скопљу, приложио је Г. Станојло Димитријевић, уредник „Српског Косова“.

Црква која спаја векове и чува тела великих задужбинара, хришћана, просветара и патриота, узвишени је симбол лепоте и исконске човекове тежње да победи време. Имена звона: Вера, Нада и Љубав, које су темељ Православља, представљају материјализацију племенитих идеја задужбинара, Г. Драгутина В. Тодића и његове супруге, Лепосаве.