Ћутим миран, а бура у мени
сви валови туге моје биће плаве;
недостојан да се и обратим Теби
гледам свет, мрву твоје неизмерне славе.
Живим на твојим длановима белим
као једна сенка, твој далеки одраз;
са искром твог лика још једино желим
на стопала твоја да спустим свој образ.
Да обришем усном, тим земљаним прахом,
с ногу твојих моју сузу слану;
да и ја продишем светим твојим дахом
када све подигнеш у последњем дану.
О Васкрсу 2006.