Часни оци, поштовани господине Градоначелниче, уважени представници локалних и регионалних структура власти, цењене даме и господо, браћо и сестре у Христу Исусу,
Част, задовољство и одговорност представља ми могућност да вас све поздравим у име његовог преосвештенства епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија, пренесем вам његове благослове и честитам у његово и своје име један од највећих хришћанских празника, Преображење Христово.
У процесу освештавања времена у коме битишемо, Црква Христова, заиста, издваја одређене дане, празнике, којима осмишљава тешку и туробну историју. Догађај који се, од најранијих времена хришћанства и православља на нашим просторима, својим сјајем, смислом и поруком уздиже над готово свим нашим празницима, изузимајући Васкрс, Славље над слављима, свакако је дан у који смо богослужбено већ зашли, свето и пресветло Преображење Господа Исуса Христа.
На Таворској гори Христос се показао као апсолутни Господар живих и мртвих, предсказао своје и наше страдање, али и своје и наше васкрсење. Нема хришћанских личности, појединаца, али ни хришћанских заједница свих нација једног географског подручја, који у овом догађају не виде наду свог вечног постојања и подстрек за стварање новог цивилизацијског миљеа, свагда, ипак, чекајући васкрслог Господа. У покушају личносног, али и државног, националног и духовног преображења, огледа се снага хришћанског призива, чежња за остварењем „новог неба и нове земље“. Такав, свеобухватни преображај, остварује се, без околисања подвлачимо, једино у Цркви, у Телу једног истог Преображеног Христа.
У чињеницу да је Црква осовина преображењског входа и узласка ка бесмртности, хришћани ових простора никада нису сумњали. Зато су Црква, као богослужбено место, храм и простор око ње, тј. црквена порта, одувек представљали благодатну животну средину истинског прослављања Преображења. Зато је манифестација чији смо учесници, Сестрољински дани преображења, достојна наследница оних вишевековних окупљања верног народа око Цркве, пре и после свете Литургије, којима су свети преци наши ткали ризу светог Предања православне Цркве. У црквеној ризи, одежди истине, која сија преображеном светлошћу Тавора, има места за све активности људског духа. Управо то се ових дана дешава у окриљу црквене заједнице у Пољани: Христов плашт бесмртности прихвата, обухвата и преображава сликарство, комуникацију, музику, игру и сваку нашу реч или беседу.
Дводневна духовна гозба Седмих дана преображења, свој хронолошки али и суштински центар, своју кулминацију и разлог постојања, налази у светој Литургији, коју сутра служимо у пољаначкој Цркви. Нема те уметничке светковине нити беседе, које би могле да замене наш сусрет са Преображеним Господом у Евхаристији и Причешћу. Сутра ћемо, на светој Литургији, схватити зашто данима прослављамо црквене празнике и увидети како и ово предивно вече добија свој смисао. Након доживљаја Литургије, моћи ћемо да схватимо да је свети апoстол Петар на Цркву и Царство Божије мислио, када је преображеном Христу рекао: „Господе, добро нам је овде бити“. До сутрашње Литургије, све вас поздрављам, још једном честитам празник Преображења и желим свако добро од Господа.
Хвала вам на стрпљењу, пажњи и љубави.
* Беседу је аутор изговорио у оквиру манифестације „Сестрољински дани преображења“ одржане у порти Цркве у Пољани, у навечерје Преображења 2008. године.