Богу се предаде душом својом,
име Исуса љубио је он,
одбацио је сјај круне клете,
а био је само дете.
Густе власи замршене
красиле су чело бледо,
блаженством неким обасјано,
Српством и вером занесено.
Живот свој је дете младо,
дало Богу, Српству своме,
презирући двор и славу,
но круна светитеља сама украси му главу.
Светим Савом зовемо га данас
и Српство цело слави му име,
посветио је срце народу свом,
сваки се Србин поноси њиме.
Сада му сви кличемо,
делу се његовом бескрајно дивимо,
а он живи са нама
и ми кроз њега живимо.