Толико времена је прошло,
А ми нисмо ни свесни да нема Светог Саве
Мислимо да је његово време заувек дошло
Од онда када је Светосавље постало део српске јаве!
Великим делима његовим
Ево, служимо се и данас,
Незаборавна она су српском роду,
Целовито су њим завладала
И мрачне му путе обасјала.
Тамни векови су прошли
А ми знамо да је Савин дух још увек са нама.
Можда га још увек жеља води,
Орна снага гони да спас избори Србима!
Свети Сава - српско име
Лако нас је опчинио,
А имао је и чиме,
Властитим делом својим, кроз многе векове
А не царевањем мрачним, као они жељни славе!
Грубо црпећи тело своје измучено,
Данима обичним смртницима удахњиваше дух Православља, и тако
Еру ону мрачну обасја светлошћу својом.
Никада није жалио,
А ни будућност проклињао
Што је царство своје напустио.
Србе је волео, српско име је носио,
Радо је мученик српски постао,
Пастиром Божјим себе учинио.
Српском роду је служио
Када се и далеко од свог рода налазио.
И тада је за спас српског рода радио!
Први нам је мрак са очију склонио
А ноћ у дан претворио
Своју браћу, крвљу умрљану, измирио
Тамо, над очевим гробом затечену,
И сузама обојицу умивену,
Раде измирењу, ради оца вољена и спас рода српскога.
Свету Славу славимо
А Немањића Саву на небесима молимо
Велика срца да остане он!
А за дело његово ми у свом срцу имамо дом!