Свака прослава Видовдана велико је духовно славље за српску Цркву и српски народ. То је дан када Народ Божји слави светог пророка Амоса али и славно и свето мучеништво читавог једног поколења српског народа на челу са Светим Кнезом Лазаром, који су управо на тај дан мученички и славно страдали за љубав и веру у Бога Живога. Највећи Христов завет и порука свету „да нема веће љубави до оне када неко свој живот положи за ближњега“, у овом акту српских мученика потпуно је остварен и испуњен. Такво шта се ретко дешавало у историји једног народа пре, али и након овог догађаја. Зато је жртва ових Христових ратника жртва не само за један - српски народ већ и за све богољубиве и Христом просвећене народе. Читаво војно способно становништво ових простора скупило се тада, пре више од шест стотина година, на једном месту да од војно много моћнијег непријатеља, следбеника лажног пророка Мухамеда, брани достојанство, част и веру, дакле Лик Христов. Знало се при томе да је војна победа немогућа али се у бој ишло са вером и надом у победу Христову и у Његово Царство, у коме ће се борци за Правду и Истину показати као једни и истинити победници.
Из такве апостолске, мученичке вере настала је након тога, у овој пораженој земљи и овом пораженом народу, читава једна победоносна и славоносна култура, окренута Царству Будућем и Правди и Победи Христовој којима неће бити краја. Тако су на костима и крви мученика, над згариштима њихових огњишта, у грчевима ропства земаљског ницала и расла дела ненадмашне усмене народне књижевности, велелепне архитектуре и надахнуте уметности, пројављујући тако победу Непобедивог.
Један од најлепших достигнућа те и такве културе свакако је и манастир Раваница. Због тога се више од шест векова на овом месту са толико љубави и страха Божјег слави дан Светих Мученика српских, али и општечовечанских. Чини се такође као да је Господ управо зато и даривао тело Светога Кнеза српскога Лазара нетрулежношћу и миомиром и дозволио нам да га након више векова поново вратимо у манастир Раваницу, како би нас око њега на овај свети дан окупљао да тако пројављујемо његово Царство Светлости и Правде. На овакав велики позив мало би било све када би се и сав српски народ на њега одазвао, па још с њима и сви околни народи да заједно на Видовдан пројаве славу Творца. Нажалост, проћи ће још много времена безумља и раздељености док се ово не збуде. Ипак и ове године Господње 1996. сакупило се у Раваници довољно одазваних да се Црква раваничка испуни славе Божије, љубави и славопоја, да прослави своје Светитеље и кроз њих самог Светоисточника и Светлодавца. Свету Литургију на овај свети и свечарски дан чинодејствовала су Његова Светост Партијарх Српски Господин Павле и Њихова преосвештенства архијереји Браничевски Игнатије и Вршачки Хризостом, заједно са свештеницима, хором „Браничево“ и многим вернима, пристиглим аутобусима из Пожаревца, Параћина, Ћуприје, Београда, Зајечара. Уз саборну молитву и појање у славу Господу одржан је парастос Светим косовским мученицима али и свим осталим новомученицима српским, из овог последњег али и свих претходних крвавих ратова, које Црква такође на овај дан слави. Епископи су надахнуто беседили верном народу подсетивши га на величину светиње раваничке и косовске и Христов позив да учешћем у литургијском животу Цркве узмемо учешћа у Царству Божјем. Велики број причасника показао је да у нашем народу још живи свест да на овај дан неизоставно треба бити причасник Тела и Крви Христове, баш онако како су то Свети косовски мученици учинили пред битку али и у самом акту мучеништва, те тако својом крвљу и својим телом постали удеоници Светиње дате нам на спомен будућег потпуног сједињења и љубави у Христу. Нетрулежно тело Светог Кнеза Лазара било је изложено погледима, целивима и молитвама верних. Са страхом и љубављу прилазили су поклоници Светитељевом телу у коме су се у потпуности испуниле речи Христове „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично павши у земљу не умре, једно остане, а ако умре много рода роди“ (Јн 12,24) и пророчанство пророка Господњег Јоила „Нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види труљења“ (Дап 2-27).
Верни служитељи Господу и чувари Светиња косовских, јеромонаси раванички отац Матеј и отац Лазар, на овој Светој Литургији рукопроизведени су од Владике браничевског у чин синђела. Након Свете Литургије подељена је света трпеза коју су раваничке сестре с великом љубављу и срдачношћу спремиле и поставиле. За трпезом је беседио владика браничевски Игнатије позивајући нас да у љубави и једнодушју поделимо и духовну трпезу - трпезу љубави и праштања, те да на њу позовемо све ближње, јер нас је Господ све позвао да је поделимо не гледајући на то ко је ко и одакле нам долази.
Помолимо се Господу да нам и за идући Видовдан у Раваници дарује још више љубави, слоге и разума да би га још свечаније и лепше прославили и тако пронели славу светитеља косовских и видовданских свем човечанству. Жртва, њихова баш као и жртва Христова, није за спас једног човека или народа, већ за спас свег рода људског и живот Будућег Века. Нека је слава Господу Богу Оцу, Сину и Светоме Духу и јунацима косовским који их славно и мученички објавише свету на све векове. Амин.